Friday, August 27, 2010

Prvi virus

Prvi akademski tekst koji se bavio tematikom kompjuterskih virusa, mada ni sam termin još nije postojao, je napisan od strane Džona von Njumena 1949. godine. Njegova predavanja na temu teorije i organizacije komplikovanih automata su rodila delo koje je nazvano "Teorija samoreplicirajućih automata". U tom delu Njuman je postulirao da se kompjuterski program može razmnožavati.

1972. godine, Vejt Risak piše članak koji opisuje funkcionalni virus napisan u asembler jeziku za Simens kompjutere.

1980. Jurgen Kraus tvrdi da se kompjuterski programi mogu ponašati kao biološki virusi.

Termin "virus" je prvi put upotrebljen u romanu "Kada je Harli bio jedan" 1972. godine. U ovom romanu, kompjuter po imenu Harli stvara viralni softver kako bi prikupio informacije o čoveku koji želi da ga isključi.

Prvi kompjuterski virus je primećen na arpanetu, prethodniku interneta u ranim 70im. Program po imenu "Kriper" (Šunjač) je bio eksperimentalni program koji se sam replicirao. Napisao ga je Bob Tomas 1971. godine. Kada je pušten u Arpanet mrežu pojavio kopirao se od sistema na sistem i na ekranu bi se pojavljivala poruka "Ja sam šunjač, uhvati me ako možeš". Program "Kosač" je napravljen da bi ga uništio.

Prvi računarski virus koje se pojavio "u divljini", odnosno van jedne određene mreže, bio je "Kloner Losova". Napravio ga je Ričard Skrenta 1981. godine dok je još bio u srednjoj školi kao vrstu praktične šale. On je bio "ubačen" u igricu na flopi disketi, i aktivirao bi se prilikom 50. upotrebe diskete. Na ekranu bi se pojavila paljiva pesma.

Svet kompjutera je pun interesantnih činjenica kao ove. Ako vam treba računar, Grappolo prodavnica računara je uvek tu za vas.

Komjuterski virusi

Termin "kompjuterski virus" se odnasi na rayne vrste malicioynog softvera, pa čak i one koje se ne umnožavaju. U maliciozni softver spadaju virusi, trojanci, spajver, adver, crvi.

Virusi su softver koji se kopira i inficira kompjutere. Občno ima ekstenziju .exe (executable). Skoro uvek uništavaju datoteke na kompjuteru na kome su.

Trojanci su tip softvera koji naizgled ima neku funkcioju koja nam treba, ali kada se instalira otvara pristup kompjuterskom sistemu na daljinu. Korisnici obično sami instaliraju ove programe zbog ne znanja.

Spajver je softver koji kada se instalira na računar prikuplja podatke. Njegovo prisustvo je najčešće sakriveno od korisnika. Informacije koje on prikuplja se mogu odnositi na internet ponašanje korisnika, sajtove koje posećuje. Takođe ovaj softver može uticati na ponašanje browsera.

Adver je softver koji posle instalacije pokazuje ili instalira reklamne banere i poruke, usmerava browser ka reklamnim sajtovima, itd. Njegov cilj je da stvori prihod svom kreatoru.

Crvi se repliciraju sami i šire putem mreža, CDova, USB memorija. Mnogi od crva su napravljeni samo da se razmnožavaju. Iako ne čine nikakvu drugu štetu, sama ova aktivnost može da bude štetna zeto što se guši internet konekcija.

Za odbranu od malicioznog softvera vam je potreban neki vid anti-virus programa.

Grappolo prodavnica računara nudi veliki izbor računara i računarske opreme.

Thursday, August 26, 2010

Zanimljivosti iz sveta računara

  • "save" ikonica još uvek ima simbol floppz diska mada je on prestao da se koristi pre mnogo godina, postavlja se pitanje kada će se promeniti i koji simblo će zameniti floppy: usb drajv, oblak (cloud computing)...
  • do 2012. godine, oko 17 milijardi kompjutera i telefona će biti umreženo na internetu
  • za svaku "normalnu" internet stranu postoje 5 pornografskih
  • 1 od 8 venčanih parova u SAD se upoznao preko interneta
  • statički elektricitet, tako slab da ga čovek ne može ni osetiti može da uništi električna kola računara
  • prvi hard disk za lične računare se pojavio 1979. godine i imao je kapacitet od 5 MB
  • kada je stvaran CD, odlučeno je da njegov kapacitet bude toliki da na njemu može da se snimi Betovenova 9. Simfonija u bilo kom tempu. To je 72 minuta.
  • Windows 95 može da se pokrene sa samo 4 MB RAM memorije

Prodavnica računara Grappolo ima sve što vam je potrebno od laptopova, desktop računara i računarskih periferija i opreme.

Računarski miš

Prvi računarski miš, koji je izgledao prilično primitivno , je nastao 1968. godine. Stvorio ga je Daglas Engelbert i njegova konstrukcija je bila od drveta. Bilo je potrebno da prođe neko vreme da bi kompjuterski miš počeo da se upotrebljava kod ličnih računara. To se desilo 1981. godine kada je kompjuterski Zeroks 8010 informatički sve-u-jednom sistem pušten u prodaju.
Apple je iybacio svoj diyajnerski dobra i kockast Mekintoš 1998. godine, a sa njim i mali okrugao miš, drugačiji od svojih prethodnika.

1991. se pojavio i prvi bežični miš, a 1995. je donela prvo skroll dugme. 1999. je bila bitna za proizvođače računarskih miševa kako su mnogi izbacili optičke verzije.

Evo nekih primera ludih računarskih miševa, što u projektnoj fazi, što napravljenih.

izvor: weburbanist.com
A ako vam treba prodavnica računara obratite se Grappolu.

















Wednesday, August 25, 2010

Dot Kom mehur

Dot Kom mehur bi se na našem jeziku mogao bolje nazvati Dot Kom "manijom". Ovo je bila investitorska manija koja je trajala 1995-2000 godine sa klimaksom 10-og marta 2000 godine kada je vrednost NASDAQ-a na berz dostigla maksimalnu visinu.

Ova pojava je nastala tako što su vrednosti na berzama razvijenih zemalja rasle vrtoglavom brzinom zbog rasta u internet sektoru i srodnim poljima.

Ovaj period je okarakterisan osnivanjem (i u mnogim slučajevima propadanjem) kompanija baziranih na internetu koje su zvane "dot kom biznisi". Dešavalo se da vrednost neke kompanije na berzi skoči samo ako bi dodale prefiks "e-" svom imenu ili sufiks ".com". Ovakav nagli rast je navodio investitore da previde tradicionalne proračune.

Mnoge od kompanija su ušle u neobično ili rizično ponašanje sa nadom da će dominirati tržištem. Većina je razvijala biznis bez obzira na profit, verujući daće profit doći sam po sebi, što je bila greška.

Ako vas interesuje prodaja laptopova, destop računara ili bilo kojih računarskih komponenti, obratite se Grappolu.

Silikonska dolina

Silikonska dolina je regija koja se nalayi na jugu Zaliva San Francisko u Severnoj Kaliforniji u SAD. Ova regija je dom mnogim svetskim računarskim kompanijama kao što su Google, Facebook, HP, Intel, Apple, eBay, Cisco, Yahoo, EA...

Ime je dobila po velikom broju inovatora i aproizvođača u polju silikonskih čipova.
Baš ovde su razvijeni strujno polje na bazi silikona, mikroprocesor i mikrokompjuter.

Veliki broj talentovanih inženjera i naučnika iz većih univerziteta regiona se bazirao u Silikonskoj Dolini. Fondovi pristižu iz velikih i moćnih izvora kao što je Ministarstvo Odbrane.

Smatra se da je baš Silikonska Dolina bila jezgro "Dot Kom" eksplozije koja je počela sredinom 90ih a kolabrirala kada je NASDAQ berza počela da opada u vrednosti aprila 2000 godine. U toku određenog vremenskog perioda Sand Hil Road je postao najskuplji poslovni prostor a naglo rastuća ekonomija je prouzrokovala velika opterećenja u saobraćaju.

I posle Dot Kom propasti, Silikonska Dolina nastavlja da dominira svetskim istraživačkim centrima.

Amerika ima Silikonsku Dolinu, a o domaćim hi-tech potrebama se brine prodavnica računara Grappolo.

Friday, August 20, 2010